Васкрсење, празник над празницима, победа Христова над смрћу. У богослужењу Православне цркве осим термина Васкрс и Васкрсење, користи се и термин Пасха, настао од јеврејског „песах“ и арамејског „пасха“, што у преводу значи прелазак. Пасха се у Старом завету празновала на успомену изласка Јеврејског народа из Египатског ропства, и проласка анђела смрти, који је побио египатске првенце. На Пасху се жртвовало пасхално јагње. Та старозаветна пасха као жртва је типски остварена у распећу Христовом који је такође жртва. У хришћанској Пасхи јагње је сам Христос, невин, чист, без мане и без греха. Празновање новозаветне Пасхе обухвата у првом реду два момента: распеће и смрт пасхалног јагњета Христа и Васкрсење Христово, којима као трећи моменат треба додати – Евхаристију, установљену на последњој вечери Христовој и која је неодвојива од смрти и васкрсења Христовог.