Последња недеља пред Рођење Христово посвећена је Светим оцима Старог завета, тј. Христовим прецима по телу. Старозаветни оци добили су тај назив захваљујући физичком (телесном) очинству, јер су у питању Христови преци по телу, преко Јосифа и Марије, поменути у Његовом родослову код Матеја и код Луке. У старозаветне праведнике спадају: патријарси, цареви, пророци, првосвештеници, побожне жене и сви који су раније живели са вером долазећег Месију – Христа Спаситеља.

Три празника (детињци, материце, оци) су прави породични празници, а прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.

СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ У САБОРНОМ ХРАМУ СЛУЖИО ЈЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ГОСПОДИН ЈОВАН, УЗ САСЛУЖЕЊЕ БРАТСТВА САБОРНОГ ХРАМА.