Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40. дан од Божића. Свето писмо каже, како је четрдесети дан по Рођењу Христовом Пресвета Дјева донела свог божанског Сина у Храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак, Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он дао кроз Свога слугу и пророка Мојсија. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности, старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за ХристаГле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, јавише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но, у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству анђела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године, у време цара Јустинијана. Младенца: "

• На Сретење 1804. године, подигнут је Први српски устанак.
• На Сретење 1835. године, донет је Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
• Од 2006. је Сретење Дан државности Републике Србије.
• Од 2006. је Сретење и Дан војске Србије

Света три јерарха су светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном). А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнина. Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија, због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија, због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста, због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но, промислом Божјим, овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (27. јуна) имао је једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења, спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар/12 фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

На празник Света три јерарха и Сретење Господње, служена је Литургија у Саборном храму са почетком у 9. часова.