Крагујевац двадесетих година деветнаестог века је био пун Руса-избеглица који су својим радом и, углавном, академским образовањем, дали посебно обележје историји града између два рата. Њихов утицај се осећао у свим гранама културно-историјског живота. Међу њима је било пуно свештенства, професора, официра, уметника. Поред поменутог, још један Рус је оставио трајног трага у историји Саборне цркве. Био је то Андреј Биценко, академски сликар. Иконостас саборног храма израдио је 1926 / 27. године Андреј Биценко, академски сликар. Дуборез је рад официра Александра Редкина, а док је аутор икона познати сликар Биценко. Иконе јеванђелиста (Царске двери), Успенија Пресвете Богородице (престона икона) и Св. Јована Крститеља (јужне двери) су оригинлани радови, док су Свети Сава и Свети Симеон копије радова академског сликара Уроша Предића. Остале иконе се сматрају копијама руских сликара. Иконостас је исликан у духу академског реализма и стилски је близак црквеном сликарству Уроша Предића, са којим је Биценко био у блиским односима. Карактеристике овог иконостаса су златасто – окер – смеђи колорит, видљива линија која описује контуре светитеља, а у обради одеће – видљиви набори, графизам; окер и маслинасте боје у сликању инкарната. Овај иконостас је године 1977. рестауриран.