У верском животу српског народа постоји више старих обичаја са изразито религиозним цртама. Ако бисмо хтели издвојити најспецифичнији онда би то несумњиво била слава или Крсно име.
Постоји предање да Крсна слава потиче из времена покрштавања Срба, тј. преласка из многобоштва у хришћанску веру. Наиме, Срби су као пагани обожавали кућне богове, тј. свака породица је имала свог кућног бога заштитника коме се молила, а оног дана када су наши преци примили хришћанство они су уместо тих паганских кућних богова почели да славе хришћанске светитеље који су се тог дана славили, када је извршено крштење.
Са овом теоријом не можемо да се сложимо из више разлога.

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом. Суштина славе је изражена у самом имену: то је слављење Бога и прослављање светих угодника Божијих у чијим ликовима се открива и права „слава“ сваког људског бића, односно његова непролазна лепота и његово боголико достојанство. Главна садржина славе је благодарење и молитва Господу. Као некада тако и данас, породица која слави славу представља цркву у малом, јер као што су сви богослужбени чинови огранци Евхаристије – тако је и слава у породичном животу Срба продужена грана Евхаристијске тајне, тј. Литургије. Сви славски предмети су преузети из богослужења Православне цркве. Данашњи славски колач са својих пет печата на горњој кори, на којима су иницијали грчких речи: Исус Христос побеђује, ИС ХС НИ КА (НИ – КА # грчка реч - никао – победити) у ствари је само већа Литургијска просфора. Наиме, у првом делу Литургије из просфоре се изрезује поменути печат са иницијалима ИС ХС НИ КА и тај се печат зове агнец (јагње Божије) и са доње стране се реже крстообразно, и на Литургији се молитвом епископа, свештеника и народа претвара у Тело и Крв Христову. По узору на ове литургијске радње врши се резање славског колача. На славском колачу се налази печат са иницијалима ИС ХС НИ КА, и славски колач се реже крстообразно и прелива се вином.

Крштење је рађање за нови живот. Света Тајна Крштења представља сапогребење и саваскрсење Христу; умирање греховног човека и рађање новог. Крстити се значи стећи право учешћа на евхаристијском сабрању и приступању Светом Пришешћу. Крштење је почетак духовног живота, духовно рађање за вечност. Крштење се врши само једном – као што се физички рађамо једном, тако се рађамо и духовно. Крштење је услов нашег спасења. Православна вера се не добија наслеђивањем, већ се у њу улази крштењем. Онај који није крштен не може бити достојан да прими ни остале Свете Тајне.

Крштење је велика тајна, крштењем се даје све оно што је Бог могао дати човеку, дао му је да буде буде члан Цркве, а Црква је Тело Христово, а шта је веће од тога, него да те онај Највећи, Најсветији, прими у дом свој и да будеш не слуга, него раван Њему по благодати. Крштење је основна истина, и Света тајна наше хришћанске, христовске, христолике, христоносне вере Православне. Свету тајну крштења заповедио је Христос: Идите, дакле и научите све народе крстећи их у име Оца, Сина и Светог Духа (Мт 28,19). Христова заповест садржи у себи основне елементе чина Свете тајне: претходно поучавање, катихезу (идите и научите...), без поучавања, вера не може бити свесна; погружавање у воду (крстећи их), (крштење се на грчком каже baptizmos што значи погружење. То је прави начин крштења, а не прскањем или поливањем водом. Данас je пракса поливања водом, ову праксу треба заменити погружавањем у воду, где год за то постоји могућност ). Изговарање формуле: У име Оца и Сина и Светога Духа...Крштењем човек задобија ослобођење од првородног греха и опроштај својих грехова.

Онај који је крштен не значи да ће аутоматски бити хришћанин ако се крстио. Зато што је и крштење израз слободе. Бити хришћанин је одговорно. Света тајна крштења није магијска радња, која би аутоматски извршила на хришћанину промену, без његове живе вере и активног учешћа у новом бићу и животу. Крштењем се ступа у Христову војску, али војник још треба да се покаже, да је стварно борац, тј. подвижник, трудбеник, активни учесник у новој реалности. Крштењем је Бог људе учинио Својом децом, тачно онако као што је Христа за време Његовог крштења на реци Јордану назвао Сином својим љубљеним, и глас Бога Оца с неба и Дух Свети у виду голуба потврдили су ту истину. Тако и ми који се крштавамо у освећеној води пуној благодати Духа Светога, постајемо деца Божија, синови Божији и браћа Христова. Крштење је прва степеница узлажења човека ка Богу. После крштења мора доћи до препорода и обновљења читавог човековог живота и мора доћи и до духовног препорода. Ако се ово не догоди, крштење неће уродити плодом. Благодат Божија која се добија на крштењу као залог, као семе, рашће у човеку и на различите начине се показивати током целог човековог живота, ако човек тежи Христу, ако живи у Цркви и испуњава заповести. Ако је крштење било формалност, дуг традицији или моди, и после крштења човек настави да живи како је живео, он се лишава свих плодова Свете тајне, одваја се од Христа и изопштава себе из Цркве.

Многи ће из других религија рећи, а и они који нису крштени: Каква је разлика између крштеног и некрштеног човека, и крштен је човек и некрштен је човек? Ми им можемо одговорити једним примером: Ако млеко оставимо и не посолимо га, оно ће се покварити, ако посолимо млеко, оно ће постати сир и моћи ће да се једе. И тако је крштење со наша.

Крштење је велика и озбиљна тајна, није само обред, омивање, прање, то имају и друге религије. Крштење је ступање у Цркву, ступање у заједницу свих верних са Христом - а то приступање у Цркву бива вером и исповедањем вере, по ономе што исповедамо у крштењу. Крштењем се човек облачи у Христа, по речима апостола Павла које се певају за време док крштавани обилази око крстионице: Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте (Гал. 3,27). Крштењем човек умире за греховни живот и васкрсава у нови, духовни живот. Сви ми који се крстимо у Исуса Христа, у смрт Његову се крстимо. Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу... Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са Њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире, смрт више не влада Њиме... Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем (Рим 6, 3 – 11). Зато је крштење важно. (Епископ Атанасије, Беседе и речи, Требиње – Врњачка Бања, 2003.)

• СВЕЋА. Треба купити свећу од чистог воска, у цркви где се обавља крштење, а никако на улици и по продавницама, јер су само у храму Божијем оне освештане, а тиме се и помаже опстанак цркве.
• БЕЛО ПЛАТНО. Потребно је да кум набави бело платно или крсницу за крштење.

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.

Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо, тиме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака. Чим двоје улазе у брачну заједницу, значи да су добили шансу.

КУМ – купује две свеће од чистог пчелињег воска (беле свеће не!). И купује платно за везивање руку младенаца. Потребно је да кум донесе на увид свештенику Извод из матичне књиге крштених и рођених (крштеницу).

СТАРИ СВАТ – купује две свеће од чистог воска. Потребно је да стари сват донесе на увид свештенику Извод из матичне књиге крштених и рођених (крштеницу).

За венчање су потребне бурме (прстење).