| Шта је српска слава? |
|
|
|
Прво, зашто су баш Срби узели дан преласка у хришћанство да га славе, а код осталих народа тога нема. Друго, ако се Крсна слава везује за крштење откуд онда да то крштење и примање хришћанства буде везано за мање значајне празнике а не за велике (као Ускрс, Богојављење) када се у старој цркви обављало крштење. Треће, како да су славе углавном везане за зимски период. Јер то је ван сезоне пољопривредних радова, када се током дана имало много времена. Ово све показује да иза установе славе стоји свесна и планска активност, која води рачуна о приликама и могућностима, а не самовоља и случајност. Најранији сачувани историјски подаци не дају јасну слику о настанку славе. На основу њих се само могу утврдити време настанка и фактори који су утицали на развој овог лепог српског обичаја. Из „Зборника правила за исповеднике“ насталом у 13. и 14. веку и како се претпоставља као плод рада Светог Саве на утврђивању православља у српском народу. Сазнајемо да је до Светог Саве постојао обичај да се у дане празновања успомене светих, тј. на неки празник код цркава приносе крвне жртве и припремају жртвене гозбе. Сличан обичај је постојао и код Грка на подручју Солунске архиепископије свештеници су у црквама, пред жртвеником, клали стоку, а месо је служило за гозбу. Наш зборник сведочи да је Црква светосавска одлучно устала против оваквих паганских обичаја и наредила да се о празницима светих у цркву не сме ништа доносити осим: свећа, брашна, уља, тамјана. А ако се нађе свештеник који чита молитву говечету или голубу лишавао се свештенства. Стока се о празницима могла клати код куће и свештеник је био дужан да иде у дом и благосиља свечарску трпезу и сав дом. Забрана приношења жртава код цркве и њихово преношење у приватне домове несумњиво је утицала на појављивање данашње славе као домаће приватне жртве у част светитеља, то је био један од фактора формирања славе. На избор светих који се славе као Крсно име, утицала су имена великих светитеља давана на крштењу од којег потиче назив Крсно име. ( Др Прибислав Симић, Порекло Крсне славе) Тако дакле, првохришћанска је вера од Бога нам дарована и од Светих апостола предана да славимо Бога и Његове светитеље. Јер ко слави Бога и Божије светитеље, тај слави истинску и вечну славу човекову у Богу живом и истинитом, те онда неће славити никакве лажне богове ни пролазне ни смртне људе овог света. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богоматер и светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква слави своју храмовну славу, а славимо их у своме дому (појединачно). Као што се у храму заједнички прославља светитељ, тако је преузимањем храмовне праксе цела породица прослављала успомену на свог светитеља заштитника. Светосавској Српској цркви пошло је за руком да створи данашњу крсну славу као искључиво српско – православну и црквено народну породичну свечаност.
|